Опис
Почев од отоманског похода на Европу крајем XIV века, Рансиман нам, историјски прецизно и истовремено дирљиво, приповеда о очајничким покушајима последњих византијских царева да добију помоћ од све равнодушнијег Запада, о унутрашњим трвењима хришћанских краљевина на Балкану – како латинских, тако и православних – која су омогућила отоманским султанима да освајају једну по једну територију, достижући врхунац опкољавањем и освајањем Константинопоља, као и о приликама у Граду градова непосредно пред освајање које су биле само сенка негдашње славе. По Рансимановом мишљењу, Отомани су Константинопољу и освојеним територијама удахнули свеж ваздух и дали им нову животну снагу. Град је обновљен, а Грци су опстајали како су најбоље знали и умели, до раног двадесетог века. Рансиман сматра и да је мање зло што су град освојили Турци него да је допао под власт Латина, с обзиром да је Грцима и Словенима било допуштено да задрже своју православну веру и културу, што би им папски Запад силом онемогућио. Приповедачки стил, прецизност и надасве историјска анализа учинили су ово Рансиманово дело класичним.
