Примјери чојства и јунаштва

Акција!

594,00 рсд 475,20 рсд

Формат: B6, 125×170
Бр. стр.: 122
Писмо: Ћирилица

Аутор: Марко Миљанов

Опис

Марко Миљанов, српски писац из Црне Горе, јединствен је по томе што је научио да пише тек у шестој деценији живота, али га то није спречило да се у историју српске књижевности упише јединственим делом Примјери чојства и јунаштва. Родио се 1833. а умро 1901. године.

Како умијем тако кликујем
Драги брате Србине, да си имâ прилике и да си гледâ јунаке, које сам ја гледâ, неби ти дало срце мира доклен се не би озвâ јунацима који весело мру за своје и свија нас право. Мене се ова заслуга сјајна чини, више но великија господство, с којим’оте свијету да угоде, па баш и од калуђера у Свету Гору, који у самоћу носи гвоздени ланац на голо тијело и угађа Богу. Ја не желим зло калуђеру, ни дâ Бог, но ми се чини да је мили’ Богу који на муке мре за његову правду, но да носи ланац. У кратко, за мене је најстрашнији светац, који мре за општу и за божу равду, а то ми се чини грехота и штета да се заборави.

Али, расуди, брате, је ли право да се заборави свети рад прави’ јунака, а цвијеће и роса, поточић, љепота женска, пјесма славуја у луг, ма’овина, магла и ваздух – ништа се не заборави. И у пакао је допрло перо, и памет вјешта ствара романе и чеса није… Пише се о главарима и заповједницима, но Вуле Нешков и Раде Мучин, с достином, није био главар, ни цвијеће, ни славуј! Пјевај, о брате, о томе слободно! О, брате, да знаш Вула и Рада, с дружином, што су чињели, описâ и’ би прије другога. Но, колико више, да и’ не натруниш поштење, као што је многима натруњено, а то кад му придаш, те од мале славе учиниш велику. Ако си Србин, знади да је штета и придавање а не корис’. Ако би други чоек ови рад примио, којему није народ на муку, и он нека се чува од придјевака, да не увриједи поштење. Не знам друго, но што ми се чини оно пишем, а како умијем, тако кликујем.
Војвода Марко Миљанов


Израда веб сајта: ATEC Technologies
Scroll